Srčana frekvencija (SF) je veoma važan „indeks“ zdravstvenog stanja našeg organizma.
Obično se kreće u rasponu od 50 – 90 otkucaja u minuti ali nije uvek tako. Povišena SF, misli se na bazalnu srčanu frekvenciju tj. SF u mirovanju, često ukazuje na neki zdravstveni problem i ne treba zanemarivati ovu činjenicu! Nekada, doduše retko, povišena SF predstavlja naslednu konstitucionalnu predispoziciju, ali je za to potrebno sprovesti neka ispitivanja i isključiti sve druge moguće razloge.
Mnoga istraživanja su potvrdila da SF i telesna težina idu “ruku pod ruku” i da sa porastom telesne mase raste SF. Pored toga, problem viška težine je često udružen sa nizom drugih zdravstvenih faktora rizika kao što su hipertenzija, insulinska rezistencija, povišene masti u krvi…. Ukoliko imamo višak kilograma, imamo i znatno veće šanse da je naša bazalna SF znatno viša od SF naših vršnjaka sa normalnom težinom. To uporedo znači da naše srce “radi mnogo više” nego što je potrebno! Ako zamislimo da je broj otkucaja našeg srca jednak broju koraka koje pređemo za jedan minut, logično je da će naše srce uvek “prelaziti onoliko duži put” koliko je i broj otkucaja veći!
Treba znati i da je visoka srčana frekvencija nezavistan riziko faktor za razvoj dijabetesa tip 2, kardiovaskularnih bolesti i prerane smrti.
Danas se zna da većina osoba ima programiran maksimalni broj srčanih otkucaja tokom života i da je on negde blizu jedne milijarde. Zašto je to bitno? Logično je da ako “ranije otkucamo taj broj” ranije stižemo do kraja. Primer su životinje kojima srce radi veoma brzo poput miševa ili zečeva i koje imaju veoma kratak životni vek. Sa druge strane, kitovima ili kornjačama srce radi znatno sporije i imaju mnogo duži životni vek. Tako je i sa ljudima.
Jedno istraživanje iz 2005. Godine je pokazalo da odrasla osoba sa SF većom od 75 otkucaja u minuti ima mnogo veći rizik za iznenadnu srčanu smrt infarktom, u poređenju sa osobom koja ima SF ispod 75/min. Neadvno je još jedna velika studija je potvrdila da je SF direktno povezana sa porastom smrtnosti. Ovaj porast smrtnosti je bio paralelan porastu SF iznad 55 otkucaja u minuti. Dobra stvar u svemu ovome je da redovnom fizičkom aktivnošću i/ili gubitkom kilograma možemo sebi pomoći i smanjite navedene rizike. Toliko o ovome.
SF i skidanje kilograma?
Svako od nas pri fizičkom radu u jednom trenutku dostiže SF kada se najbolje sagorevaju masti, tj. znatno više nego ugljeni hidrati. Ova SF obično iznosi 70% od maksimalne SF. Maksimalna SF (SFmax) se izračunava prostom jednačinom SF(max) = 220-godine starosti. Ako imamo na primer 34 godina naša max SF je 186/minuti (jednaka je razlici broja 220 i godina naše starosti 34 ). Tada je optimalna srčana frekvencija za sagorevanje masti 70% od 186 ili (186 x 0,7 = 130/minuti).
Izračunajmo sada svoju optimalnu SF za skidanje kilograma i zapamtimo je.
Da sumiramo. Ako imamo višak kilograma, u isto vreme imamo i veće šanse da je naša SF viša nego što treba i samim tim imamo i veći zdravstveni rizik za “puno toga”.
Ono što je dobro u svemu jeste da nam fizička aktivnost i pravilna ishrana mogu u velikoj meri pomoći da rešimo ovaj problem. Pratimo svoju SF i krenimo u akciju i neka peščani sat našeg života što sporije teče!
Prof dr Bojko Bjelaković
